Rezistentnost korova - aktuelni problemi i antirezistentna strategija

18.05.2018.

Korovi predstavljaju najvažniji kompleks štetnih organizama u globalnoj proizvodnji hrane. Korovi uzrokuju više gubitka u prinosu poljoprivrednih proizvoda i iziskuju više ekonomskih troškova od svih ostalih štetnih organizama zajedno.

Danas je na tržištu prisutan veliki broj različitih herbicida i većina njih je selektivna. To znači da selektivni herbicidi suzbijaju korove, ali imaju malo ili nimalo negativnog uticaja na useve. Uobičajeni razlog zbog kojeg je usev otporan na herbicide jeste to što može da metaboliše herbicid u inertna jedinjenja. Korovi ne mogu da metabolšu herbicid, tako da herbicid ostaje u originalnom obliku i suzbija korov.

Rezistentnost na herbicid se definiše kao genetski kapacitet populacije korova da preživi nivo herbicida koji bi normalno rezultirao efikasnim suzbijanjem. Rezistentne vrste korova najčešće preživljavaju, ne samo registrovane količine herbicida, nego i izuzetno visoke količine. Herbicid može suzbiti sve korove u populaciji određenih vrsta, izuzev nekoliko pojedinačnih sa genetičkom sposobnošću da preživi herbicidni tretman. Ovakve jedinke koje prežive herbicidni tretman će dovesti do pojave dominantnih ili preovlađujućih korova u populaciji koja je prisutna na njivi.

Primena istog herbicida u istom polju iz godine u godinu dovodi do stvaranja rezistentnih korova. Rezistentni korov proizvodi seme i na kraju može postati dominantna populacija na njivi. Ova populacija se tada ne može efikasno kontrolisati odabranim herbicidom.

Rezistentnost nastaje usled promene osetljivosti ključnog mesta delovanja herbicida ili promene brzine i načina metabolizma herbicida u biljkama. Korov može razviti rezistentnost prema jednom ili nekoliko herbicida istog ili različitog mehanizma delovanja.

Prvi slučaj smanjene efikasnosti herbicida uočen je još krajem šezdesetih godina prošlog veka kod vrste Senecio vulgaris na atrazin. Od tada, pa do danas, broj potvrđeno rezistentnih biljaka neprestano je u porastu. Danas ima 494 rezistentnih biotipova korova (256 širokolisnih i 238 uskolisnih).

ANTIREZISTENTNA STRATEGIJA

Bilo koji način smanjenja selekcionog pritiska koji dovodi do pojave i razvoja rezistentnosti, smanjiće i stepen evolucije rezistentnosti. Najefikasniji način u prevenciji pojave rezistentnosti jeste integralni pristup suzbijanju korova (fizičke, hemijske i biološke mere), bez prekomernog oslonca na bilo koju od ovih metoda. Jedna od strategija u cilju sprečavanja širenja rezistetnosti je upotreba herbicida različitih načina delovanja, kao tank-smeše, pojedinačno ili u rotaciji. Mešavinu treba da sačinjavaju herbicidi koji suzbijaju iste korovske vrste, slične perzistentnosti, ali različitih mehanizama delovanja. Time bi se smanjile šanse da korovi postanu rezistentni, jer su male šanse da istovremeno razviju rezistentnost na nekoliko herbicida, iako postoje izuzeci u slučaju razvijene multiple rezistetnosti.

Herbicidi su veoma važni alati za suzbijanje korova. Oni pružaju efikasnu i troškovno prihvatljivu meru u kontroli korova i trebaju se posmatrati kao resurs koji treba zaštititi u primeni. Ako se neadekvatno koriste doći će do pojave rezistentnosti. Usvajanjem pristupa integralne zaštite useva, herbicidi zajedno sa drugim metodama kontrole doprinose dugotrajno održivoj metodi efikasnog suzbijanju korova. To može smanjiti selektivni pritisak koji herbicidi vrše na genetički potencijal korova.

Preporuka je da se koriste herbicidi samo kada je neophodno, uz obaveznu primenu preporučene doze i rotaciju herbicida iz različitih hemijskih grupa.